Дана 11.12.2019. године одржана је 25. седница Скупштине општине Пожега. На дневном реду ове седнице нашло се осам тачака о којима се расправљало и одлучивало. Ми ћемо се осврнути на неке од тих тачака.
Најпре указујемо на то да су и данашњој седници, као и претходних 24 седнице овог сазива скупштине, присуствовали одборници који по Закону о локалној самоуправи не могу бити одборници СО Пожега, јер су истовремено запослени у Општинској управи општине Пожега. Председница СО Пожега је уредно констатовала њихово присуство, они су учествовали у расправи и на крају уредно гласали. Свесно кршење одредаба Закона о локалној самоуправи и Статута општине Пожега се наставља.
А у одборничку клупу се, након готово четири године одсуства, вратио Милан Божић. Човек који је непосредно по повратку са „службеног пута“ из Краљева добио свилен гајтан и од стране својих дојучерашњих сарадника, данас је показао колико је његова појава недостајала овом скупштинском сазиву.
На основу предлога Административно-мандатне комисије констатовано је да је на основу решења Вишег суда у Краљеву са места директора ЈП „Развојна агенција“ удаљен Славко Добрић, те је поново констатовано да је потребно покренути поступак његовог разрешења. Истовремено је донета одлука да функцију директора, до избора новог директора, преузме председник Надзорног одбора Јован Дамљановић. Дакле, за вршиоца дужности директора је изабран човек који се налазио на челу органа који је требало да врши контролу пословања ЈП „Развојна агенција“ и који је давао сагласност на све послове које је Славко Добрић предузимао као директор овог предузећа.
Са нестрпљењем очекујемо избор новог директора РАП. Уколико су поуздане информације којима располаземо, Славко Добрић ће добити достојног наследника на месту директора овог предузећа. Још једног типичног социјалистичко-напредњачког директора, који је своје богатство стекао кроз пословну сарадњу са државним предузећима и подразумева се, без адекватног образовања.
На данашњој седници донета је и „Одлука о престанку важења Одлуке о оснивању и начину рада тела за централизоване јавне набавке“, којом је „расформирано“ досадашње Тело за централизоване јавне набавке, те је одређено да ће убудуће јавне набавке за потребе Председника општине, Скупштине општине, Општинског већа, Општинске управе и Општинског правобранилаштва спроводити Општинска управа. Јавне набавке за потребе локалних јавних предузећа и установа, убудуће ће спроводити сама та предузећа и установе.
У образложењу предлога за доношење ове одлуке даје се штуро објашњење „да се наведена измена врши ради рационалнијег спровођења јавних набавки и проблема у спровођењу јавних набавки за неке установе и јавна предузећа која непосредно добијају средства од других нивоа, нпр. републички буџет, донације и др. и да би се појачала одговорност установа и јавних предузећа у поступку јавних набавки и коришћење додељених буџетских средстава“.
Свима је јасно да иза одлуке о укидању тела за централизоване јавне набавке, баш као и иза одлуке о његовом оснивању не стоје било какви рационални разлози. Наведено тело је основано искључиво како би појединци из општинског руководства, кроз централизоване јавне набавке извлачили корист за себе и своје пословне партнере. Највећи број јавних набавки спроводе управо јавна предузећа и установе, па је претходно општинско руководство видело прилику да кроз поверавање поступка спровођења јавних набавки једном телу, на које би могли утицати, остваре своје лукративне циљеве. У прилог томе говори и чињеница да је претходно општинско руководство „пало“ баш на злоупотребама које су вршили у поступку јавних набавки.
У том смислу, ова одлука о укидању тела за централизоване јавне набавке представља само повратак на једно природно стање, које је било на снази до 2016.г.