Будимка – више од сока, више од џема

Budimka - više od soka, više od džema
Будимка није само фабрика за Пожежане. Она је симбол. Не само за укусне сокове, џемове, компоте и друге производе, већ и снаге пољопривреде и уопштено економије нашег краја, симбол нечег „светског, а нашег“, аутохтоно пожешког. За старије суграђане, она је и симбол младости.

Фабрика Будимка основана је 1947. године. У наредним годинама и деценијама је расла и од првобитно 80 запослених, нарасла је на фабрику која упошљава стотине радника, а посредно, са кооперантима – хиљаде њих. Годишње су откупљиване стотине хиљада тона разног воћа. Ретко ко из тадашње Југославије није имао ту част и задовољство да куша неки од слатких производа Будимке. Као и цело друштво, и она је упала у неприлике током деведесетих, нарочито након приватизације 1999. године.

Budimka - više od soka, više od džema

Радници и кооперанти су касније покушали да је дигну на ноге, али неприлике из прошлости биле су јаче од њих. Фабрика је (поново) поклекла и производња је стала 2015. године. Но, прошле године смо имали срећу да чујемо добру вест – заинтересовани купац се појавио и Будимка ће поново почети са производњом. Поново ћемо чути тај локалпатриотски жамор у продавницама: „Него, имате ли будимкин сок?“. Поново ће многи наши суграђани добити посао. Свечано отварање фабрике заказано је за 12. јун.

izvor: Narodna biblioteka Požega

 

Нажалост, живимо у друштву у којем се ретко која лепа вест не злоупотреби на један или други начин од стране политичара. Отварање фабрике, и то још у предизборној кампањи, привукло је политичке хијене, жељне да инвестицију приватне фирме у Будимку и оживљавање производње представе као свој успех и као одличан полигон за самопромоцију. Најпре, 6. јуна у посету Пожеги долази премијерка Ана Брнабић, а онда, 12. јуна, долази и председник Александар Вучић, који ће присуствовати отварању фабрике.

Управо је суноврат некадашњег српског и југословенског гиганта кренуо поменуте 1999. године, када је приватизован и уништен. Управо је тада на челу државе била влада у којој jе седео и Александар Вучић. Данас, 20-ак година касније, враћа се на место злочина, како би се цинично и извештачено смешкао, фотографисао и држао велике говоре о томе шта је Будимка и шта је све ОН урадио да би „дигао привреду“… коју је сам и уништио, 20 година раније.

Но, постоји већи проблем са самопромоцијом ове две највише фигуре наше државе од нашег емоционалног дојма њиховог цинизма. У питању је очигледна функционерска кампања – користећи свој државнички положај, они дотрчавају у Пожегу у жељи да покупе још који политички поен за напредњачку листу, сликајући се као „државници“, а не као изборни учесници. То се у демократијама не ради. Да не говоримо о још једној у низу неистина – да у функционерској кампањи неће учествовати. Очигледно да они не знају за скрупуле, не знају за правила, али и те како знају како СНС стоји у Пожеги. Зато и долазе сада, тик пред изборе. Срозали су се до те мере, да функционерску кампању користе и у трци у којој сами трче.

За крај, још једном желимо да истакнемо наду да ће Будимка овај пут заиста стати на ноге, упослити што више радника и напредовати све до некадашње славе… и да ће преживети оне који у њој превасходно виде прилику да се политички огребу. Бар за још један поенчић.

1 коментар. Leave new

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Fill out this field
Fill out this field
Молимо вас да унесете ваљану адресу е-поште.

Изборник