Племена у Африци мајмуне лове тако што играју на карту њихове похлепе. Пробуше у стаблу рупу таман довољну да мајмун унутра једва може завући саку скроз скупљених прстију. Ставе унутра банану и чекају. Када мајмун открије банану, завуче полако руку унутра и узме је. Проблем је што рука са бананом не мозе кроз толики отвор да се извуче. Мајмун, уместо да после безуспешног покушаја остави банану и да покуша храну наћи на другом месту, сатима стоји поред дрвета и бори се безуспешно против своје похлепе. Она је јача од њега. Тако, са бананом у руци, дочека ловца чији лак плен постаје.
Зар није јасна сличност између овог афричког лова и ситуације у нашем граду тренутно? Неки људи овде покушали су да узму нешто што им не припада. Ухваћени су на делу и са прстима у пекмезу. Уместо да признају чињенице и престану бранити неодбрањиво,они попут оног мајмуна из претходне приче не успевају да се изборе са сопственом похлепом. Могли су проћи релативно јефтино одустајањем на време. Овако ће, како ствари стоје, остати и без функције а Бога ми и завршити на робији. Дозволи ли су себи да их похлепа и „воља за моћ“ потпуно поразе. Нису фотеље и привилегије питање живота и смрти. Само сте тако у својим главама исконструисали, господо општинари. Има живота и после функције. Сами одлучујете хоће ли то бити достојанствен или живот у срамоти. Да сте део енергије коју улажете за очување голе власти уложили у рад за добробит заједнице, остали би упамћени по добру у овом граду. Овако ћете остати сраман пример годинама.