Природа је била издашна и благонаклона када је реч о Пожеги. Осим што се град налази на раскрсници путева, овде успева све. Осим реализације! Дошло би се и до финалног искоришћења природних ресурса, да нас иста та природа на уштрб богатства није закинула за умеће како да све што нам је дато, паметно и уновчимо. Да се Пожега налази у некој од уређених земаља, нема сумње да би била идилично место за живот свих генерација.

О пропуштеним шансама Пожеге могли бисмо дуго говорити. Један случај се ипак издваја: на свега 14 километара од града налази се Рошка Бања. Бисер наше општине и место по коме би Пожега требало да је препознатљива. Наиме, Рошка Бања позната је по својој лековитој води још из турског доба. Многи у ову бању долазе да лече болести зглобова, живаца, очију и хронични реуматизам.

Ту су се људи од давнина лечили користећи термалну воду од 26 степени. На основу анализа испитивања минералне воде ове бање које је радио Институт за рехабилитацију из Београда, наведено је да због својих специфичних физичко-хемијских карактеристика и присуства раствореног лековитог гаса водоник-сулфида, испитивана вода може да се користи као помоћно лековито средство. Наведено је и да помаже код запаљенског и дегенеративног реуматизма, последица траума и стања после прелома костију и хирушких интервенција на коштано-зглобном систему. У питању је непресушни ресурс који у континуитету може значајно ојачати буџет наше општине.

Стање у коме се бања налази, нажалост, катастофално је. Пут који води до бање је у лошем стању, бањско лечилиште у још горем! О смештајним капацитетима у које годинама ништа није улагано, непотребно је говорити. Код људи који су и сами заљубљеници у ову бању могуће је наћи приватан смештај. Услови на самом бањском купалишту очајни, нехигијенски и испод сваког цивилизацијског нивоа. Сам објекат небезбедан. Овакву каква је, бању посећују само стари људи приморани да ту ублажавају своје здравствене тегобе. Ни наговештај правог туризма. Од истог смо удаљени светлосну годину.

Шта спречава општинску власт да уложи средства у ову бању? Средства која се у догледно време вишеструко враћају. Биће да је у питању то што је бања дугорочан пројекат у који се мора улагати континуирано и чији плодови нису тренутни. Пожешкој општинској власти далеко су дражи инстант „успеси“, попут свечаног отварања три „печурке“ на градском базену. Питање које се намеће свакако је како их не беше срамота да онако окупљени свечано отворе три надстрешнице укупне вредности 400 000 динара. И то као заједнички пројекат са Регионалном туристичком организацијом.

У недавној изјави за РТС председник општине Ђорђе Никитовић рекламира туристички потенцијал Рошке Бање, називајући је једном од атракција за посетиоце. До њега сигурно нису дошле ове фотографије, те ћемо овај гаф окарактерисати као данак неискуству. За случај да је у стварни изглед бање упућен – сматрамо да је, иако млад, на време схватио значај “правог потенцијала” – оног маркетиншког, па попут Горана Весића који инвестира милионе градског буџета у спот ГСП-а (иако упознат са сликом аутобуса који се распадају у току вожње), предност у односу на реалне инвестиције ипак даје стварању лажног имиџа.

Средстава за улагање у бањски туризам општина нема. Радије се одлучује о инвестирању чак 50 милиона динара у грађевинско ругло у Трећем реону. Акценат је на маркетингу и стварању илузије брзог развоја. Битно је нешто свечано отворити за потребе ТВ кадра, макар то биле и „печурке“ на базену. Док печурке саме ничу тамо где би требало да ниче новац. И све док краткорочна реклама буде приоритет у односу на истински напредак општине кроз реализацију правих идеја, и на дуже стазе, Рошка Бања ће изгледати као већ припремљена сценографија за снимање хорор жанра.
И док се општински челници радо лате за парче колача званог буџет, питање је да ли ће приграбити комад одговорности и срамоте због оваквог изгледа бање у Рогама.