Никола Алтомановић је био српски великаш из 14.века. Прилично суров и самовољан. Силне је муке донео Дубровчанима. Терорисао је њихове трговачке караване и држао под својом влашћу огромну територију. Поразили су га тек заједничким нападом Лазар Хребељановић и босански бан Твртко. Заробљен је после велике опсаде Ужица у јесен 1373. године. Зашто помињем Николу Алтомановића? У тренутку пораза имао је 25 година. Претходних 6 година жарио је и палио овим просторима.
Где су данас људи од 19 година? На жалост, углавном нигде. Заклоњени мајкама и очевима живе животе под стакленим звоном одвојени од стварности. Запањује ме степен њихове незаинтересованости. Погледајте наш протест, на пример. Ти људи од 19 до 25 година требало би да буду половина окупљених на тргу. Колико их је? Не више од 5 посто. Зашто је то тако? Зар није природно да младост носи у себи бунт против свега постојећег? Чак и да је све како треба. Дошли смо до парадокса да се очеви буне а синови седе код куће убеђени да се не може променити ништа.
Пуно је разлога што је то тако. Криза је у овом друштву откад знам за себе. Родитељи су, у жељи да заштите децу од економске и сваке друге кризе, произвели генерације политичких идиота. Људи који живе у симулираној стварности нису уопште свесни шта родитељи морају да ураде да би обезбедили патике, екскурзије и школарине. Незаинтересованост за свет око себе постаје алармантна. Јежим се на пришу „сви су они исти“ и „мене политика не занима“. Децо, ако су сви исти, хајде да ми направимо опцију која је другачија. Хајде да ми у свом граду покренемо ствари, пустимо више све „њих“. Сада сте млади. Док се окренете, бићете у мојим годинама. Пола живота мојој генерацији узео је Милошевић експериментишући над својим народом. Зар ћете ви дозволити да то Вучић уради са вама? Зар ћете прогутати ову празну причу и дозволити да будете преведени жедни преко воде? Зар је живот чекати 10. и 25. у месецу и дедину пензију? Зар је живот проводити дане са 500 динара у џепу седећи на центру и причајући увек исте приче?
Ми смо се барем бунили. Дођите на центар да се боримо заједно за бољу будућност. За нас и за вашу децу сутра. Не могу вам обећати ниста специјално. Гарантујем вам само да ћете се са протеста вратити насмејани и осећати добро. То је први и велики корак.