„Издржати – сав подвиг је у томе!“, Рилке.
Криза. У кризи је држава. Друштво. Ми сами, често смо у ситуацијама које називамо кризним. Етимолошки корен овог појма је у грчкој речи „крисис“ – ТРЕНУТАК ОДЛУКЕ. Имали смо осећај након промене власти 2000. године, да смо препознали тренутак и предузели све што је требало, али 18 година касније имамо утисак да смо негде гадно погрешили. Тај осећај нам не даје за право да не препознајемо нови тренутак за промену стања у коме се налазимо.
Позитивни коментари на претходних неколико текстова које сам на овој групи објавио, навели су ме да дам себи слободу и изнесем своје виђење даљег деловања грађанских протеста које смо покренули. То виђење никако није тврди став и подложно је свакој критици, корекцији и изношењу другачијег мишљења у коментарима, како бисмо кроз једну конструктивну причу покушали да дођемо до што бољег решења. На супротној страни имамо противника који има све. Масовност, финансијску моћ, медије и једну дисциплиновану гласачку машинерију која скоро беспрекорно функционише. Стање у којој се стварна опозиција налази је јасно свима. Мислим да је Демократска странка потребна Србији, упркос заслугама за све ово што данас живимо. Ипак, време које је потребно да се она издигне изнад унутрашњих сукоба и поново профилише своју политику, вишеструко превазилази време које смо спремни да чекамо. Мишљења сам да Славко Николић јесте модел деловања локалног политичара, али странка у чије име делује још увек се бори за статус на републичком нивоу и нема ресурсе за значајнији локални утицај. Ипак, поштовање за људе који у име Двери делују у Пожеги. Намеће се закључак да је нама потребна нова политичка снага на локалу која ће заступати све оно што ми већ недељама тражимо. Говорима на центру и коментарима на групама делујемо по принципима атинске демократије. Модерна демократија ипак није „власт народа“ како смо склони да је једноставно тумачимо. Модерна демократија је процедура којом се долази до политичког циља. Свесни смо да против себе имамо само привид демократског оквира деловања, док је сва власт сконцентрисана само у једном центру моћи. Решење видим у формирању удружења грађана, организованог на начин који је дефинисан законом. Оснивачки акт, скупштина и органи управљања. Полазна основа за деловање једне такве организације била би једна озбиљна стратегија развоја општине Пожега, која не би представљала „списак лепих жеља“ већ један реалистичан и озбиљан документ сачињен од стране искључиво компетентних људи који би се ставлили на располагање за своје стручне области. Није моменат за детаље те стратегије, јер ће се она развити на бази једне озбиљне јавне расправе. Предложио бих да део те стратегије садржи неку врсту обраћања свим Пожежанима у дијаспори, свим нашим људима из области науке, спорта и уметности, чиме бисмо покушали да повратимо њихово интресовање за наш град, а они би могли да допринесу развоју стратегије идејом, деловањем или својим именом. Можда звучи наивно, али колико знам, никада до сада није било озбиљних покушаја да се тако нешто спроведе. Мислим да је важно да се у овај посао крене одмах, јер је то немогуће урадити непосредно пре избора, а да се може организовати озбиљна и препознатљива кампања. При томе мислим да би било добро да постоји спремна одборничка листа много пре избора, коју би чинили људи од струке и неупитног људског кредибилитета. Свако од кандидата за одборника потписао би изјаву да у случају добијања мандата неће прихватати места за која нема одговарајућу стручну квалификацију. Увиђам да све до сада написано делује утопистички, али сматрам да је ово једини пут који води до оног што желимо да постигнемо. Проблема ће бити јер такве организације немају уређену хијерархију какве имају политичке партије али верујем да се то може превазићи. Наду улива чињеница да смо на овим протестима деловали као компактна група људи окупљена око заједничког циља. Склони смо да сваку идеју унапред прогласимо неизводљивом и ископамо све разлоге зашто је не треба реализовати. Вођен личним принципом, учини све што можеш са оним што имаш, спреман сам да у читавом подухвату учествујем у оквиру својих могућности. Мислим да би свако од нас могао да учини исто – да у овоме пронађе свој лични мотив и делује у својим оквирима. Очекујем све ваше сугестије, коментаре, идеје и критике.