У природи је човека да се супротставља неправди. Управо је то разлог настанка Иницијативе за Пожегу. Подсећања ради, након вишемесечних протеста против откупљивања нелегалног објекта за огроман новац од стране општине, односно Спортско-културног центра, грађани су се организовали и направили заједничку организацију у циљу борбе против неправде, корупције и свега ненормалног у нашој општини и друштву. Резултати наше борбе су познати: сви они на чије смо безакоње указивали, неславно су пали са својих функција.

Већ та ситуација када сте приморани да као грађани једне вароши протестујете против огољене крађе јавног новца говори о ненормалности у којој се као друштво налазимо – проблеми се не решавају у институцијама (јер су оне и извор проблема), већ на улици. Како је квалитет режима, који се више не може назвати демократским, даље опадао, канали за политичко разрешавање проблема су сужавани, што за последицу има даљу фрустрацију и радикализацију грађана. Пошто у доминантним медијима немате критички осврт, а чак је и улица (засад оправдано) затворена у условима епидемије, сви вентили су затворени, а „систем“ је пред експлозијом – грађани су почели да праве буку из својих домова, покренули су ланац борбе против диктатуре од града до града и да се изражавају на друге начине.

Како су вентили за спуштање политичке температуре потпуно запушени од стране режима, бунт грађана је у неким активностима прешао у грађанску непослушност, која се дефинише као свесно кршење прописа као инат неправди и у циљу указивања на горуће проблеме. „Говорећи практично и као грађанин, за разлику од оних који себе називају противницима сваке владе, не тражим одмах да не буде никакве владе, али тражим одмах бољу владу“, записао је деветнаестовековни мислилац Хенри Торо, један од зачетника модерне мисли о грађанској непослушности, која се даље обликовала током 20. и 21. века, као оправдани начин борбе против формално гледано легалних, али нелегитимних аката власти.

Да је неприхватљиво да Србија буде земља диктатуре, Иницијатива за Пожегу је најпре то поручила транспарентом са поруком „Пожега против диктатуре“ на пожешком тргу. Тај транспарент је УКРАДЕН недуго по свом постављању.

Пошто нас у медијима нема, а промптно се и уклањају све наше поруке из јавног простора, да случајно наши суграђани не чују и другачије мишљење, активисти Иницијативе за Пожегу су написали графит „Буком против диктатуре“, не на хали, већ на месту у којем обитава Телевизија Пожега, која се умногоме финансира јавним новцем, иако је приватна телевизија, и то да би извештавала искључиво у корист локалне власти. Без обзира на тип власништва, сваки медиј је по Закону о јавном информисању и медијима обавезан да поштује право грађана да буду истинито, потпуно и благовремено информисани о свим питањима од јавног значаја, те да дели „информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна“ (члан 5). Да ли ТВ Пожега извештава о информацијама, идејама и мишљењима која нису само СНС, већ су и нека друга? Колико критичко мишљење добија простора на телевизији? Да ли је ТВ Пожега извештавала о бунту грађанки и грађана Пожеге, који су правили „буку против диктатуре“ данима уназад?

Исписивање графита неко може назвати вандализмом, али он носи поучну и васпитну поруку – да се на диктатуру не сме ћутати, какав год резултат да произађе из актуелне политичке, и сваке друге кризе. Своју улогу је графит у потпуности обавио, јер је привукао пажњу јавности. Свакако бисмо га самоиницијативно и уклонили.

Иницијатива за Пожегу не бежи ни од какве одговорности и све што чинимо, дугорочно чинимо у циљу добра наше општине. Поносни смо на то што нас је контактирао већи број суграђана како би поделио своју подршку или неслагање са акцијом исписивања графита. Немају страх. Знају да ћемо да их саслушамо, да на овом месту аргументи имају тежину, а не гола политичка моћ. Знају да смо искрени у борби за бољу Пожегу.