Господа из нашег општинског руководства потпуно су изгубила компас. Толико су се запетљали да сами себе по три пута дневно демантују. Кренули су од приче да се спорни објекат купује због решавања спорног питања противпожарне заштите хале. То је изводљиво једино у случају да објекат буде срушен и тако се омогући пролаз ватрогасном возилу скроз око хале. Закон баш тако налаже. Свесни, ваљда, да чак ни данас у Пожеги не би прошла прича како се нелегалан објекат купује за 100 000 евра да би био срушен, кренули су са разним измишљотинама. Те теретана, те хостел, те промена урбанистичког плана… Обрни окрени тај објекат мора бити купљен и приватни џепови напуњени народним парама. Ни јавни документ који потврђује да је објекат нелегалан не представља општинским властима проблем у њиховој намери. Тужно је гледати председника општине како у једној реченици казе да је објекат легалан, а већ у следећој да га је могуће легализовати. Ставља се у исту раван са 17 000 нелегалних објеката на територији општине Позега. Као да га постојање осталих нелегалних чини легалним.
Тужан је ниво приче једног председника општине. Испод сваког прага писмености и основне пристојности. Има образа да прича о галерији и сјајној посети од када је смењена бивша директорка. Као да цела Пожега није видела пуну галерију СНС одборника. Чак и из најудаљенијих села. Људи који у животу, до тада, нису галерију видели. Пресликан Вучићев модел на микронивоу. Само су сендвичи били нормалне величине. Прича председник о тој изложби на којој је било 124 посетиоца. Каже „познати сликар изложио је своје слике о Хиландару.“ Човек је фотограф и излагао је фотографије. Један председник општине требало би барем да зна да разликује сликара од фотографа. Макар то. Студентске пензије и 1832. годину средином прошлог века да и не помињем.
Ова власт је изгубила сваки кредибилитет. Ако постоји још зрно разума у њиховим главама оставке ће поднети сами. На тај наин сачуваће макар мрву достојанства.