Петак, 5. април 2019. године.
Дан када је требало да буде организован 22. по реду протест против локалне напредњачке власти огрезле у криминал и корупцију.
Протест и јесте организован. И био је можда и најбројнији до сада. Ипак, концепција је била потпуно измењена – читаво незадовољство стало је у солидарност и одбрану части и достојанства омиљеног професора пожешке Гимназије, Милоша Јовановића, који је на претходном протесту говорио као гост „Иницијативе за Пожегу“.
Након што је на најперфиднији могући начин провучен кроз напредњачко блато управо због свог достојанственог говора, покренута је петиција подршке коју је за кратко време потписало више од 100 просветних радника, као и близу 400 осталих потписника.
Све то је узроковало да тема протеста буде искључиво подршка професору, па је сам назив био: „Два лоша не убише Милоша“, са јасном алузијом на два компромитована и најекспониранија представника локалне самоуправе.
Иза шеталице са натписом „Пожега је Милош Јовановић“, нашим градом је достојанствено шетало неколико стотина грађана, међу којима су истакнуто место имали ученици пожешке Гимназије, који су креативним транспарентима („ЈЕДАН ИЗ ВЛАДАЊА“, „ТИШИНА ДОК ПРОФЕСОР ПРИЧА“, али и „НИЈЕ ПИТАЊЕ ХОЋЕМО ЛИ ИЛИ НЕЋЕМО ДА СЕ БОРИМО, НЕГО ХОЋЕМО ЛИ ИЛИ НЕЋЕМО ДА ПОСТОЈИМО“) показали шта мисле о неуспелом покушају дискредитације омиљеног професора.
Окупљенима на Тргу слободе обратили су се Богдан Радовановић испред „Иницијативе за Пожегу“, који је истакао да фактички организатор протеста овога пута није то удружење, већ Лернејска напредњачка хидра чија свака од глава представља по један облик неморала.
Испред потписника подршке професору Јовановићу обратила се Зора Шијак, наставник српског језика и књижевности у пензији, а након тога је захвалност на подршци свим присутнима упутио и сам професор Милош Јовановић.