Иницијатива за Пожегу је 30. јула поднела захтев за информацију од јавног значаја ЈП Развојна агенција Пожега, а који се тиче власништва и продаје стамбеног и пословног простора у згради која се гради у Трећем реону, на углу Карађорђеве и Змајеве улице. Из ЈП Развојна агенција нам је стигао одговор да податке НЕ ЖЕЛЕ да нам доставе, јер нису задовољни начином на који Иницијатива за Пожегу на друштвеним мрежама пише о овом јавном предузећу.
„С обзиром на то да сте, по нашој оцени (болдирала Иницијатива), објављујући у неколико наврата на друштвеним мрежама, у електронској и штампаној форми, износили низ неистина и искривљене слике о раду ЈП „Развојна агенција Пожега“, тражени подаци вам не могу бити доступни, сходно члану 34, Став 1 Статута ЈП „Развојна агенција Пожега“, јер се сматрају пословном тајном“.
Дакле, јавно предузеће је одлучило шта треба, а шта не треба да буде јавно, на основу допадљивости, арбитрарне оцене и писања на друштвеним мрежама. Иницијатива за Пожегу подсећа да су јавна предузећа и јавне установе јавни, а не приватни субјекти, те да су они ту због свих грађана општине, и оних који се свиђају властима, али и оних који су њихови критичари. Другим речима, у питању су јавни сервиси или службе (од речи служити), који би требалo да функционишу (тј. служе јавности) по одређеним непристрасним и ефикасним правилима, а не како се директору или странци прохте. Ово је само један од подсетника због чега као општина и као друштво тонемо, те због чега многи људи одлазе у иностранство, из године у годину – у потрази за системима са функционалним установама и перспективним пословима.
Подсећамо и да овакав бахат начин обраћања установа, иза којег стоји страначко и послушничко руководство, није нешто на шта грађани наилазе први пут. Поред многих жалби које је Иницијатива за Пожегу до сада морала да поднесе Поверенику за информације од јавног значаја, јер нам информације напросто и неодговорно нису достављене, имали смо случај у којем је Спортско-културни центар Пожега захтевао од Иницијативе да се извини (!?) због свог јавног деловања које се није допало руководству установе, као услов за издавање простора.
Стиче се утисак да грађани треба да одобровоље и умилостиве јавна предузећа како би њихово пословање било транспарентно за јавност, а не „пословна тајна“. У раду јавних предузећа за сада можемо похвалити само дискрецију.