У суботу 15.02.2020. су у сали МЗ Пожега на трибини под називом „Ко се боји афера још“ гостовали витезови истраживачког новинарства Бранко Чечен директор ЦИНС-а, Стеван Дојчиновић главни и одговорни уредник КРИК-а и Александар Ђорђевић новинар БИРН-а. Сјајан одзив Пожежана јасан је показатељ да иако спорим темпом, наше друштво превазилази сензационално, таблоидно новинарство, окрећући се објективном извештавању и професионалном приступу ретких појединаца поменуте струке. Иницијатива за Пожегу имала је част да угости најбоље представнике, оне који заступају интересе грађана, а не привилегованих наручилаца и креатора медијске слике у Србији.
У уводном делу, након импресивних биографија и развојног пута сваке од три агенције, било је речи о разликама између цивилног и комерцијалног истраживачког новинарства, као и механизмима за стварање и одржавање кредибилитета у истом.
Господин Бранко Чечен је истакао да локалне самоуправе финансирају рад Информера и сличних гласила режима иако је Савет за штампу донео одлуку да су то медији који крше правила професије. Надовезао се на илегално финансирање ТАНЈУГ-а и чињеницу да јавни сервис РТС није нашао за сходно да пренесе резултате истраживања до којих независне агенције долазе, а због којих би поједини министри и чланови Владе требало да сносе кривичну одговорност. Интересантан је податак да је РТС у самом европском врху по површини некретнина које поседује, одмах иза BBC-а. У наставку свог излагања изнео је и доказе да је докторат Гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић плагијат. Неко ко није имао моралну дилему присвајајући туђу интелектуалну својину, није ни приликом одавања личних и законом заштићених података ових бораца за истину.
Млади Дојчиновић је пуно говорио о интервјуу са Маријом Мали, супругом министра финансија Синише Малог, као и о прикупљању доказа о умешаности највишег државног врха у корупцију. О свему што је претходило овом интервјуу, о претњама којима је била изложена њихова саговорница и недоследном тужилаштву… Објаснио нам и разрађене системе уз помоћ којих се политичари дистанцирају од свог новца иако су они стварни власници имовине, најчешће у виду некретнина. Стеван је направио паралелу и поделио са нама своја искуства у сарадњи са међународним агенцијама које се баве истраживачким новинарством, на основу чега закључујемо да упркос ограниченим ресурсима захваљујући ентузијазму и у овом пољу постижемо изванредне резултате.
Александар Ђорђевић је ставио акценат на гашење локалних медија, процесе стечаја и приватизације који су само увод у једнострано извештавање, што за последицу има угроженост слободе говора. Као пример је навео случај експлозије у наменској индустрији у свом родном Крагујевцу, два изгубљена живота и локални медиј који није пренео вест о трагедији. Сличан непрофесионалан однос према јавности имамо и у Пожеги. Наиме, ТВ Пожега није пренела вест о хапшењу општинских челника маја, 2019. године. Поставља се питање чему служе локални медији и чији су заправо сервис у оба случаја: када преносе непотпуне информације, необјективно и пристрасно извештавају или када игноришу теме од јавног значаја.
Овај новинар је публици приближио и улогу тржишта реклама ткз. Media buying сектор који се бави куповином простора на телевизији и штампаним медијима, а који незванично контролише Горан Веселиновић, кум Александра Вучића. О тешким одлукама са којима се свакодневно сусрећу за коју причу ће се зависно од расположивих средстава и да ли је доказива, одлучити; о разлици између тачног и правно непробојног чланка; о недостатку емпатије у друштву и несолидарности која нагриза и ову професију, до краја трибине било је јасно да су пред нама величине…
Дружење са овим храбрим и посвећеним новинарима наставили смо у просторијама Иницијативе за Пожегу. У пријатној атмосфери и неформалном разговору, наметнуо се само један закључак: не пристајте ни на шта мање од истине!
Tribina – Ko se boji afera još…