Конференција у организацији Центра за истраживање „Ставови грађана у учешћу у демократским процесима 2020“

Представник Иницијативе за Пожегу Тамара Максић јуче је испратила on line конференцију у организацији Центра за истраживање, транспарентност и одговорност на тему „Ставови грађана у учешћу у демократским процесима 2020“.

Након опсежног, али у складу са епидемиолошком ситуацијом и модификованог истраживања о спремности грађана и грађанки Србије да учествују у демократским процесима и пресеку стања угрожене владавине права, говорили су:

  • Вукосава Црњански, директорка ЦРТА
  • Вујо Илић, саветник за јавне политике и истраживања ове организације и
  • Душан Спасојевић, ванредни професор Факултета политичких наука.
Ово истраживање рађено је на узорку од 1010 пунолетних грађана Србије, садржало је 47 питања, док је просечно трајање испитивања износило 13 минута. Према овом типу узорка маргинална грешка износи 3,14%.

Грађани су умерено заинтересовани за политику, највише пажње им привлаче локалне теме и преговори Београда и Приштине на које је фокусирано 28% испитаника. Млађи и опозиционо оријентисани су усмерени на процес европских интеграција (15% испитаника дало је одговор да је веома заинтересовано за овај правац), док је на рад цивилног сектора интензивно усмерено 7% испитаника.

Што се тиче промена у друштву, половина грађана мисли да се до њих најпре долази гласањем на републичким и локалним изборима. Док 1/3 оцењује да се то постиже алармирањем медија, а 1/5 организовањем акција путем друштвених мрежа и кроз активистичко деловање. Политички неопредељени испитаници су уједно неповерљиви и према гласању као могућности да се на промену озбиљно утиче.

Само трећина грађана мисли да у њиховом месту постоји неко ко ради на решавању проблема (65% њих мисли да је то локална самоуправа, а 28% да су то грађани који се сами организују). 2/3 грађана у претходној години НИЈЕ УЧЕСТВОВАЛО у решавању НИТИ ЈЕДНОГ ПРОБЛЕМА локалне заједнице. Међутим, сваки десети испитаник одговорио је да је покренуо неку од иницијатива за решавање проблема локалне заједнице. Разлог због кога велики број грађана не предузима ништа је, како наводе, чињеница да не верују како се тиме може постићи промена на боље, као и да немају времена. 13% испитаника одговорило је да их таква врста ангажовања не занима.

Што се тиче унутрашње политике, 1/2 подржава демократију, а друга половина јаког лидера, што су ставови испитаника ближих партијама на власти и необразованих грађана. Такође, битно је напоменути да је овај број изражен јер је истраживање рађено у години епидемије и људи се на глобалном нивоу нешто више опредељују за чврсту руку и такво уређење у нади бржег превазилажења кризе. Политички неопредељени испитаници нису наклоњени израженом лидерству.

За одустајање од приступања Србије ЕУ и формирање савеза са Русијом и Кином је 1/3 испитаника. Њих 68% се противи признању Косова од стране Србије. Пут Србије ка ЕУ подржава 33% испитаника.

Чак трећина грађана потпуно је незадовољна радом Владе РС. Радом Скупштине у претходном сазиву потпуно је задовољно свега 14% грађана, док је углавном задовољно 16%. Политички неопредељени су незадовољни радом оба тела. За разлику од опште оцене, грађани лошије оцењују све конкретне аспекте рада Скупштине:
  • ефикасно надзирање рада Владе РС
  • доступност посланика самим грађанима
  • посланичко понашање.

Више од половине грађана рекло је да посланици више брину о интересу својих политичких партија, него о интересима грађана.

Око 2/3 испитаника би сигурно или вероватно изашло на изборе да се они одржавају у недељи када је вршено истраживање. Сигурно не би гласало 22% испитаника. Највећи део оних који гласају чини то из осећаја дужности (44%) и то су углавном старија популација, испитаници којима је ближа политика владајуће већине, а када говоримо о регионима у овом ставу предњачи јужни део Србије. Има и оних који на изборима само дају подршку лидеру (16%), што је такође друштвено непожељан одговор.

Највећи део оних који не гласају немају поверења да ће странке испунити предизборна обећања. 12% одговорило је да их политика уопште не интересује (међу њима је велики број младих).

Само петина грађана сматра да су медији слободни и да не трпе политичке притиске. 21% испитаника ипак мисли да су медији независни од политичког утицаја.

Према индексима демократичности Србија назадује и налази се међу 25 држава у свету које су забележиле најзначајнији пад. Стање у коме су институције све слабије, плурализма је све мање, изостаје одговорност носилаца власти, као такво је и међународно препознато. Владајућа већина умањује или игнорише извештаје ЕУ.

Шта нам је потребно?
Солидарност и сарадња оних који препознају значење речи демократија, образовање и подршка храбрим појединцима који су у стању да покрену друштвену промену на локалу и шире. Потребно нам је да ослушкујемо грађане и да се кроз консолидацију опозиционог блока и опозиционе јавности боримо за слободне и поштене изборе, чувајући ово мало слободе која нам је остала. Превазилажењем личних сујета и партикуларних интереса у опозицији потребно је дати пример одговорне политике. Ми се као друштво крећемо ка потпуној поларизацији која све више гуши демократске вредности. Управо је власт та која је то започела, третирање неистомишљеника као противника, непријатеља, али према речима саговорника и друга страна је одговорна, заговарајући реваншизам. Потребно је радити на ублажавању подела и деескалацији, један је од закључака вебинара.

Иницијатива за Пожегу охрабрена је неким од резултата истраживања према којима су грађани заинтересовани за локалне теме и одређени број њих сматра да се проблеми могу решити самоорганизовањем. У претходне две године смо то и доказали. Потребно је да анимирамо већи број грађана да узму учешће у решавању проблема локалне заједнице или предлагању позитивних политика. Надамо се да је то један од циљева који ћемо постићи заједничким снагама.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Fill out this field
Fill out this field
Молимо вас да унесете ваљану адресу е-поште.

Изборник