• На центру монтирано клизалиште. За сваки случај понесите ролере. Ко је водио децу разумеће. Срећно!

• Иницијатива за Пожегу успешно организовала трибину са Данасом и Новим оптимизмом, уз промоцију Кораксових календара. Главни лик карикатура свакодневно инспирише, тако да за Коракса мира нема.

• Славко Добрић пуштен из притвора, чека суђење уз осталих троје. Замену у Развојној агенцији још му нису нашли – не могу да се договоре чији кандидат је лошији.

• Социјалисти решили да напусте коалицију са напредњацима у пожешкој Скупштини. Па се предомислили после позива из централе да се не играју него да гласају за буџет за 2020. годину. Микан Јанковић објавио на друштвеним мрежама да никаквих проблема и неслагања међу социјалистима нема, далеко било. Након што су послушно гласали за буџет, тугаљиво због неуважавања, ипак напуштају коалицију. Неуважавање, смена постојећих директора, недобијање још једног директорског места, како год, „увек пожељна удавача“ спрема се за следећи брак.

Наиме, социјалисти у нашем граду јако држе до себе. Сматрају се најшколованијом, најпоштенијом и најкултурнијом странком!!! Нико као они. Да ли? Председница Скупштине као да води прело, само још да запева неки Цецин/Стојин хит. Директор јавно-комуналног предузећа виђен за топлу купку и мировину, после деценије немешања у свој посао. Директорка вртића успева у тишини, „достојанствено“ да потроши сваке године преко 150 милиона буџетских пара, полажући рачун само сивој еминенцији из своје странке. Сада ће се директорки у вртић вратити из општине из које је отпуштен и дугогодишњи референт за преждеравање и „јаде“. На сцену ступа и кандидат за директора РАП, мали привредник/сељак/домаћин/наставите низ. А, из сенке, паламуди бивши директор неколико, сада већ или непостојећих или на рубу пропасти, предузећа.

• Одборници у нашој Скупштини своје месне заједнице не заступају, као да се не ваља. Ако и проговоре нешто у корист свога села, брже боље се почну извињавати и додворавати напредњацима. Говорницу, углавном, користе за међусобна оптуживања и упирања прстом ко коме дугује новац, ко је кога звао, ко је кога куповао, чији деда био домаћин, ко је с ким у кафани седео, ко је био, а ко остао добар са Божићем, ко је коме бранио да прича, чија сестра се запослила, ко више воли Вучића и сл. недотавности. Бити одборник, господо, не значи дизати руку за све што се сервира на скупштинском менију, нити доконати као у кафани, нити завршавати послове у своју личну корист у виду запослења ћерке/сина/супружника/ујне/стрине/наставите низ, нити асфалтирати пут само до своје куће…

• „Крем“ овог града чине напредњаци. Кружи легенда о једном напредњаку из Пожеге који има редовно завршен државни факултет. Остали су или неписмени, или полуписмени или са купљеним дипломама. Ови последњи постављени су на руководећа места у општини. Диплому су поштено платили, није спорно – угледали се на врх странке, али фасцинантна је чињеница да нико, ама баш нико од њих, не уме да изговори смислену, просту реченицу. Простопроширеним реченицама донекле успешно барата „мали председник“, који има подршку и Бога и народа, и врха странке и Стева Јешића (бар до хапшења). Слушати (себи) важног координатора за месне заједнице изазива горушицу – сав битан жели нешто битно да саопшти грађанима Пожеге, надува се и … упс! Па, опет упс! Неколико пута упс! Па, завршница – нећу више ништа рећи!!!

• Марионетски трио Новаковић – Јотић – Симовић опортунистички ћути, гласа, подржава, бавећи се искључиво својим интересима, по принципу:

Не замерите ћале, кево – постадосмо Јешић Стево!

• Будимку отвара лично председник Републике или председница Владе или обоје у марту или априлу.