Два дана након завршетка парламентарних и локалних избора, исти могу да се анализирају кроз призму два историјска лика:
- Епирски краљ Пир ратовао је, заједно са својим грчким савезницима, против Римске државе и Картагине. Његови ратни „успеси“ били су такви да се нису могли назвати победама, због превелике цене која је притом плаћена, а огледала се у великим губицима;
- Антоним Робина Худа, негативац из стрипа Алан Форд – Езекијел Блаф (познатији као СУПЕРХИК), пластично је објашњавао свој порив да краде од сиромашних и даје богатима: „Људи који немају кола и не возе се авионима, ходају тротоарима и прљају их бацајући свакојаке отпатке. Тек што завршим са чишћењем – улице су пуне прљавштине и поново морам да се згрбим и чистим увек изнова. Јесте ли некад видели богаташа који лети авионом да баца папир на тротоар? Или власника лимузине да залута у прљави кварт и тамо баци кору од лубенице? Због тога сам заволео богаташе, а замрзео оне друге.”
Шта је то што повезује једног историјског и једног стрип (анти) јунака?
Избори у ауторитарном режиму Александра Вучића и Српске напредне странке.
Убедљива победа на недељним изборима оличење је, са једне стране, суперхиковске политике – потпуно обесправљен и осиромашен народ који се налази у вазалном положају – дозвољава да његов глас припадне моћној, богатој и бахатој олигархији. Та олигархија огрезла у неморалу, одавно је противправно присвојила све ресурсе и полуге моћи, па самим тим и начине на које отима глас обичних грађана – било директним уценама и претњама, било колективном хипнозом – коришћењем и злоупотребљавањем потпуно расположивог јавног медијског простора, путем кога се може имплицитно отимати здрав разум.
Или, на пример, коришћењем службеног возила ЈП Дирекција за изградњу Пожега (у ликвидацији) ради довожења и одвожења мештана приликом прикупљања потписа за предају изборне листе.
Са друге стране, као што је Пиров рат (без обзира на формалне победе) отворио пут римском ширењу и резултирао Пунским ратовима, тако и резултат недељних избора не може бити ништа друго до почетак рушења велике куле од карата – којих више нема у шпилу (како би се кула могла наставити).
Објаве на друштвеним мрежама актуелног Председника општине Пожега и његовог заменика (Ђорђа Никитовића и Ивана Новаковића), којима изражавају захвалност Пожеги због изборних резултата, представљају класичне примере дискретних експоненцијала: сакривени иза имена главног отмичара здравог разума (А. Вучић), на листи коју је из Прибоја скројио неформални шеф Пожеге (Крсто Јањушевић) – захваљују се Пожежанима што су заборавили да су баш њих двојица сукцесори најсрамотније локалне власти у историји нашег малог места, на директан или индиректан начин. Један као формални саучесник смењеног двојца Божић-Митровић, други као конвертит/прелетач/опортуниста, а обојица одборници у време скандалозне одлуке Скупштине општине о откупу нелегалног објекта за баснословну суму новца.
Никитовић гласао за такву криминалну одлуку (која је на крају кулминирала хапшењем виновника), а Новаковић (тада још увек део одборничке опозиционе групе) није имао ни реч да каже против.
Да имају ишта етично у себи, сами би признали да НИСУ МОРАЛНО ПОДОБНИ да се, након гласања, односно држања главе у песку у ситуацији покушаја пљачке општинског буџета, о истом лично старају.
