Сви репресивни режими на свету личе један на други. Почивају на страху. На константном застрашивању обичног малог човека. Властима су пуна уста слобода док у стварности живимо нешто сасвим друго. Суд, полиција и тужилаштво су инструменти који служе не за заштиту закона и уставног поретка, већ за притисак на свакога ко мисли другачије. Уместо да служе за заштиту грађана, служе заштити власти која је изнад закона. Тако је било код Чаушескуа, тако је код Ердогана тако је и у данашњој напредњачкој Србији.
Народ ћути и вири из својих рупа као мишеви. Сви виде да ово не ваља, али очекују да неко други одради посао за њих. Барем 80 посто учесника овог протеста су у целој причи са задршком. Одступница се држи и дупе је макар једним делом и на оној другој столици. Да се може и тамо и овамо. У зависности како се ситуација буде развијала. Вага се и балансира
Људи, зар је могуће да сте толико слепи ? Ако им дозволимо да наставе са бахаћењем, са безобразном демагогијом и кршењем закона доћи ће и извући ће нас и из наших рупа. Затвараће нас на стадионима као Пиноче. Све диктатуре су једнаке. Немају меру нити границу у свом лудилу,
покажимо им да се не бојимо. Страх је оно чиме се хране. Кад нестане страха, нестаће и њих. Не дозволимо да будемо поданици. Ми смо слободни грађани који имају право да се демократским средствима супротставе безакоњу. Да на миран начин изразе непристајање да је у овој земљи било ко изнад закона. Изађимо сутра у 16 сати на центар да слободни и насмејани гласно поручимо да такви намеравамо и остати.