Мада су злоупотребе и кршење грађанских права константа у власти коју предводи Српска напредна странка, јавност је последњих дана “запљуснуо” велики талас кршења права изражавања, окупљања и слободног извештавања.
Александар Обрадовић, радник “Крушика” и узбуњивач, држан је у притвору више од 20 дана, под изговором да је одао пословну тајну, иако је јасно да је његов мотив био јавни интерес. Активиста Иницијативе Не давимо Беогад, Радомир Лазовић, због организовања једног од њених протеста, осуђен је на новчану казну у износу од 100.000 динара, која је преиначена у 60 дана затвора, уз могућност процене и продаје његове имовине.
Телевизија Н1 је поново на мети негативне кампање коју води СНС, овога пута кроз убацивање летака у двориште телевизије, које за циљ имају дискредитацију и застрашивање. Поред ових мање или више медијски пропраћених случајева, грађани на локалу широм Србије се суочавају са притисцима различитих врста, а најновији пример је укидање здравствене заштите ваљевском пензионеру и дугогодишњем грађанском активисти Предрагу Савићу, на основу фалсификованих докумената.
Грађански фронт сматра да се у овим случајевима ради о јасном политичком прогону и застрашивању свих оних који се дрзну да се супроставе криминално-корумпираној власти Српске напредне странке или бар слободно причају или извештавају о стварном стању у Србији, а додатно забрињава чињеница најбруталније злоупотребе судске власти још од времена деведесетих година прошлог века.
У земљи у којој и даље не знамо ко су маскирани рушитељи у Савамали, у којој се отац министра полиције бави трговином оружјем, у којој највиши државни функционери купују дипломе и докторате, у којој се новинарима обијају и пале куће и у којој се криминалци и вође навијачких група и поред стотина кривичних пријава не приводе правди, режим Српске напредне странке се разрачунава са неистомишљеницима, добронамерним грађанима и слободним медијима. Поменути “нови талас” кршења грађанских права и злоупотреба институција нас још једном подсећа да режим у Србији не само да више није демократски, већ постаје све ауторитарнији како време пролази. Задирање у грађанска права требао би да буде алармантни позив на супротстављање режиму, чије методе постају све бруталније, и чија жртва сутрадан може постати било ко од грађана Србије, из било ког разлога.