Да у Пожеги постоји озбиљан пројекат развоја туризма, свима је већ одавно познато. Из године у годину Туристичка организација и општинска власт доследно улажу у кичеријаде у околним селима. Узалуд се надасмо да триумвират Божић- Митровић- Максић беше последња општинска екипа која је водила коло око земљаног лонца са свадбарским купусом. Где они стадоше „Урош нејаки“ продужи. Лично је отворио јубиларну четврту Гурманијаду у Папратишту.

Ретки несрећници који су били спречени да узму учешћа или су се неискусно определили за АРЛЕМ, имали су синоћ прилику да у вестима ТВ Пожега виде диван прилог са ове културне манифестације. Да виде чиме Пожега намерава да се представи свету. Луцидан прилог чувеног новинара Рајка са пожешке телевизије. Само место одржавања манифестације јако је симболично. Преждеријада у Папратишту одржава се, како у прилогу рекоше, „испред некадашње школе.“ На почетку прилога кључна реченица. Једино у земљи некадашњих школа овакве манифестације могу се називати културним догађајима и могу бити пројекти Туристичке организације. Једино у граду некадашњих школа председник општине може отварати овакве догађаје.

Интересује нас на шта се тачно мисли када се ово назива културним догађајем? Можда она двојица што голи до појаса у преподневним сатима испијају ракију на екс? Можда шатра из које завијају учесници Парова и Задруга и осталих Содома и Гомора? Шта је тачно туризам у овим дешавањима? Појава да се иста група људи премешта из села у село сваког наредног викенда? Да ли ми то ваљање под шатрама сваког викенда желимо свету продати као пожешки бренд?

Сеоски и вашари у самој Пожеги увек су постојали. И јесу део народне традиције. Шатре на тим вашарима увек су постојале и увек су имале посетиоце. Људе који то посећују јер их то занима. Увек су ту били певачи који су забављали те људе. Нема ту ничег спорног. У нормална времена ти певачи плаћали су посебан порез на шунд. То што они раде јесте шунд најниже врсте. Нико их није називао културним радницима и нико није вашаре промовисао као културне манифестације. Никада председници општине нису отварали вашаре. Ако су на њих и ишли било је то строго приватно. Финансирање из буџета ових дешавања је СКАНДАЛОЗНО. То мора да престане. У општини у којој људи у 21. веку имају проблем да уништеним путевима децу одведу до школе или лекара, финансирање оваквих ствари чист је безобразлук.