За нама је турбулентна седмица коју су обележиле опструкције општинских власти у препознатљивом репресивном маниру и пооштравање епидемиолошких мера које прописује Кризни штаб. Све то је утицало да се трибина под називом „Камо даље, рођаче? „ у организацији Иницијативе за Пожегу, не одржи у сали биоскопа, како је првобитно планирано. Међутим, до одлагања саме трибине није дошло и она је одржана синоћ у канцеларији Иницијативе за Пожегу уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера и могућност за све оне који нису присуствовали да пренос прате путем линка на нашем YouTube каналу.
Након уводног представљања уважених гостију уз захвалност што су једногласно прихватили позив за далеко мањи простор, што још једном доказује да је борба за успостављање система по мери свих грађана изнад личне промоције, прешло се и на дискусију о актуелним политичким темама и начинима за превазилажење свих деструктивних фактора који онемогућавају опозиционе странке, организације и покрете да свој програм представе широј јавности.
Јово Бакић из Партије радикалне левице је у свом представљању говорио о оснивању општинских одбора које морају чинити некомпромитовани људи као носиоци промена у својим срединама. Као приоритетан вид деловања своје странке навео је укидање израбљивача људи, забрану рада недељом и оснивање синдиката у приватним фирмама, са нагласком да се у том смислу наш закон не поштује јер је Уставом гарантовано право синдикалног окупљања. С тим у вези направио је паралелу са центрима светског политичког система и неодрживошћу праксе капитализма. О капацитетима и моделима за борбу против крајње десничарског застрашивања политичких неистомишљеника у служби режима… Бавећи се политиком, како каже из очаја јер није спреман да ћутке посматра пропадање, спреман је на сарадњу са људима који су спремни да служе народу.
Павле Грбовић из Покрета слободних грађана се осврнуо на општи утисак разочарања петим октобром и свему што он симболише и данас. Када је реч о спољној политици Србије, навео је погубност недефинисане путање којом Србија иде, колико ће нас дезоријентисаност у том смислу коштати и како се погрешни потези представника власти у свету одражавају на микрополитику. Када је говорио о апстинентима у политичком смислу, истакао је на практичним примерима штетност одлуке великог броја грађана да буду пасивни посматрачи политичких прилика у свом окружењу, као и вишеструки бенефит који тиме добијају сви носиоци власти за које већ постаје карактеристично бављење политиком из личног интереса. Задатак на нивоу целе републике је да те људе покренемо и докажемо им значај њиховог учешћа у свему што одређује квалитет њиховог живота, првобитно у локалној заједници.
Радомир Лазовић из Иницијативе Не давимо Београд нам је изнео план о Изборној скупштини покрета који се у последње време значајно омасовио. Његов је став да јавност с правом има очекивања о новим људима у политици и другачијим видовима организовања. Тренутно, према његовим речима имамо изборни процес у коме може победити само један, али борбе за успостављање система институција и владавине права нема без учешћа у власти и самим тим доношења одлука у општем интересу и зато ће ова Иницијатива која је саставни део Грађанског фронта својим залагањем, досадашњим и будућим акцијама у борби против корупције, непотизма, злоупотреба јавних ресурса и нарушавања животне средине, тежити да победи на предстојећим београдским изборима.
Мариника Тепић из Странке слободе и правде је осим о актуелним аферама које прате режим Александара Вучића, говорила и о манипулативној узурпацији медијског простора и пропуштеним приликама након 5. октобра које су довеле до јачања криминалне, разгранате мреже, јачања коруптивног система и напослетку једнопартијског парламента. Госпођа Тепић је истакла да је управо бојкот доказао да више од 50% грађана са правом гласа не подржава ову власт, те је самим тим бојкот резервоар људи који желе промене. Заједничко за све опозиционе актере јесте смена режима, али не само то, већ и низ подударности за оздрављење овог друштва, и свако од нас треба да одигра своју улогу у реализацији циљева, истакла је залажући се за сарадњу између странака и покрета.
Небојша Зеленовић из странке Заједно за Србију навео је три кључне тачке као правац који ова странка види као кључ промена, а то су: нови људи у политици, Србија на западу и решавање косовског питања. Он је говорио о свим проблемима који су пратили изборни процес у Шапцу, о насилним методама режимских послушника и свим видовима репресије којима је изложена слободна воља бирача, али и о својим разлозима за бојкот републичких и учешће на локалним изборима због одговорности према грађанима. Као пример добре праксе истакао је референдум на локалном нивоу и могућност да сами грађани одлуче како ће се трошити буџетска средства. По мишљењу осталих учесника трибине, ово је најбољи начин за вођење једне локалне самоуправе и пример који је потребно применити у свим градовима.
Дискусија је настављена у два правца: децентрализација, не само као мртво слово на папиру, већ и у практичној примени и излазак на изборе у једној или више колона. У једном пријатељском и аргуменатима прожетом излагању, намеће се закључак да сарадња мора постојати, али и јасна платформа сваке од странака, организација и покрета самим грађанима који одлучују чија су идеологија и резултат рада најприближнији и најверодостојнији сваком појединцу.
О закључцима…
Како трибина носи назив „Камо даље, рођаче?“, за почетак што даље од медијских тровача! Не затварајте очи пред реалношћу! Не дозволите да вам гори од вас кроји капу! Не будите посматрачи изрежираних живота! Јер напослетку, ово је држава где се лечите у запуштеним и оронулим здравственим установама. Где децу школујете у превазиђеном и деградираном систему образовања. Где вам се намети свакодневно повећавају, а цена рада смањује. Где су чиста вода и кисеоник постали луксуз. Где правду тражите у корумпираним судовима. Где је све неизвесно, само вам отимачину гарантују…
Погледајте комплетан снимак трибине